Tajna večera

 

Tajna večera (ital. Ultima Cena), jedno je od najznačajnijih dela Leonarda da Vinčija i predstavlja večeru neposredno pre Hristove smrti kada je objavio svojim učenicima da će ga jedan od njih izdati. O Tajnoj večeri napisane su čitave knjige, pa ipak svaki onaj koji piše o slici, može reći nešto novo, toliko je ona zaista neiscrpno sadržajna.

Umetnik je evanđeosku legendu potpuno preneo iz oblasti religijskog predanja u domenu ljudskih preživljavanja. Hrist se poslednji put sastaje sa svojim učenicima. Leonardo je predstavio taj sastanak “Poslednju večeru“, kako se uobičajeno naziva- sasvim drugačije nego kako su ga obično predstavljali umetnici pre njega. Velika, prazna soba. Sto i za njim- učesnici večere. Sto je čudno mali, za njim je tesno, ali Leonardo nije ni mogao zamisliti da skreće pažnju od ljudi ka stvarima; on žrtvuje realni izgled večere za neudobnim stolom, uskim kao klupa, u ime unutrašnje dubine sadržaja slike. Hristovi učenici su poređani za stolom tako da vidimo lica, ruke,pa čak i noge svakoga od njih. Hrist tek što im je rekao:“Jedan od vas će me izdati“; i te reči šire oko sebe talase uzbuđenja, bola, negodovanja, uvrede, strahovanja, preplašenosti. Kao da su se svi ljudski osećaji odrazili u najrazličitijim varijantama kod dvanestorice ljudi, koji sede oko tužno- mirnog Hrista. Leonardo je u toj slici pošao od sadržaja. I, ako u historiji umetnosti ima uopšte primera neraskidljivog, punog jedinstva sadržaja sa njegovim spoljnim, formalnim ostvarenjem, to na prvom mestu treba uzeti Leonardovu“ Tajnu večeru“. Ova slika je izvrstan primer skladne, harmonično- muzikalne kompozicije, u kojoj se sve slaže: i scena samog čina, i perspektiva, i raspored figura za stolom, i ritam osećaja koji talasasto rastu i padaju, i psihologija delujućih lica. Leonardo, bez sumnje, hotimično predstavlja različite Hristove učenike slične jedan drugom; zahvaljujući tome, izvanredno jasno se vidi kako mogu biti različiti izrazi lica u zavisnosti od ove ili one nijanse čovekovog unutrašnjeg preživljavanja. Ovaj zaista izvanredan rad, koji je jedinstven u čitavoj svetskoj umetnosti, slikao je Leonardo tako kako pre njega nijedan umetnik nije radio svoje slike.

Dimenzije ovog dela su 8,8 sa 4,6 metara, a naslikana je u razdoblju između 1494-1498 godine. Rađena je po narudžbini Leonardovog mecene, vojvode Lodovika, kako bi ukrasio trpezariju dominikanskog manastira u Santa Marija dele Gracije u kojoj je bila vojvodina porodična kapela. Slika nije rađena klasičnim fresko slikarstvom, već je Leonardo oblagao kameni zid slojem smole, mastiksa i gipsa, a zatim slikao preko zaptivenog sloja sa temperama. Ova tehnika mu je pomogla da prikaže scenu sa izuzetnim detaljima, međutim kroz vreme se nije pokazala izdržljivom i postojanom, pa je počela da se pogoršava u roku od samo nekoliko godina nakon što je završena. Kompleksni i radikalni postupak restauracije od 1990 godine, sa ciljem da se otklone štete nastale vekovima, od bombardovanja do neuspelih restauracija, završen je 2007 godine i dostupan je javnosti. Italijanski zvaničnici postavili su na sajtu www.haltadefinizione.com onlajn sliku “Tajne večere” od 16 milijardi piksela – što je 1.600 puta više od slika koje se dobijaju tipičnim digitalnim aparatom od 10 miliona piksela.

Leonardovo remek-delo je simbol hrišćanske umetnosti i vekovima je nepresušna inspiracija svima koji u fresci pronalaze simboliku. Tako je američki pisac Dan Brown u svom bestseleru “Da Vinčijev kod” sugerisao da sa desne Hristove strane ne sedi apostol Ivan nego trudna Marija Magdalena koja nosi Isusovo dete. Katolička crkva je proglasila knjigu i film “Da Vinčijev kod” istorijski neutemeljenima.

Muzičar Đovano Mario Palo tvrdi kako hrana na stolu i ruke Hrista i Apostola predstavljaju note muzičkog aranžmana. On je povukao pet linija preko slike i na taj način napravio notni sistem i uočio da određene bitne tačke na kojima se nalaze ruke apostola i komadi hrane čine notni zapis jedne male kompozicije. Naravno sve pod pretpostavkom da se note čitaju s desna na levo jer je opštepoznato da je Leonardo tako pisao.

Šta je zapravo istina, teško je reći, ali svakako da je besmrtna slika“Tajna večera “ veličanstveni i genijalni eksperiment slikarskog utelovljenja raznih psiholoških pokreta kod čoveka.

Originalnu sliku Leonarda da Vinčija, koja se nalazi u crkvi “Santa Maria delle Grazie” u Milanu, godišnje poseti preko 320.000 ljudi.

 

Milena Mitrović

(Tekst preuzet uz autorovu dozvolu, i u druge svrhe se ne može koristiti)